XI Сусрети организатора манифестација на Златибору

XI Сусрети организатора манифестација 2017/2018., одржани су 2. и 3. марта 2018. године, у конгресној сали Студентског одмаралишта ,,Ратко Митровић“, на Златибору. Догађај је организовало удружење „Туризам и Манифестације Србије“ (ТИМ Србије) у сарадњи са Високом туристичком школом из Београда и туристичком организацијом Златибор.

Под, већ традиционалним слоганом „Креирајмо будућност манифестација у Србији – заједно“, на овом дводневном стручном скупу, окупили су се представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Покрајинске владе, Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, туристичких организација, организатори манифестација, представници туристичких и маркетиншких агенција, произвођачи сувенира, хотелијери и угоститељи, као и научни радници, професори и угледни стручњаци из области манифестационог туризма из земље и иностранства, многобројни туристички посленици и представници медија.

Теме овогодишњих, XI Сусрета биле су:

  • Стратегија развоја туризма и манифестације националних мањина;
  • Улога културних маниифестација у развоју туризма;
  • Организација дечијих манифестација, као и
  • Значај манифестација за развој смештајних капацитета.

 

Добитници награде ТУРИСТИЧКА СЛАГАЛИЦА  додељена је у следећим категоријама:

  1. за најуспешнију традиционалну манифестацију у 2017:
  • ДАНИ БАНИЦЕ – Бела Паланка
  1. за најуспешнију нову манифестацију у 2017:
  • ТАНДЕРБАЛ – фестивал на Тиси – Бечеј
  1. за заслужног појединца у области манифестационог туризма за 2017:
  • ЉИЉАНА ТОДОРОВИЋ – ТО „Опленац“, Топола 
  1. за најуспешнију локалну самоуправу – стуб подршке организаторима манифестација у 2017:
  • Београд (ГО МЛАДЕНОВАЦ)
  1. За најбољи промо-филм о манифестацији на XI Сусретима:

– Прво место:   ДЕЧИЈИ ЂУРЂЕВДАНСКИ КАРНЕВАЛКрагујевац

– Друго место: МЕЂ. ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА У СЕЛУ ВЛАШКА –  Младеновац

– Треће место: ОПЛЕНАЧКА БЕРБА ГРОЖЂА  – Топола

 

„Крстурски сајам“ се одржава у Руском Крстуру, за време одржавања фестивала „Црвена ружа“. Реализују га Удружења жена „Бајка“ и Удружење занатлија и приватних предузетника „Занатлија“ а тема је очување старих заната, промоција туристичко-руралних потенцијала Руског Крстура и презентација обраде конопље. У оквиру сајма одржавају се и радионице на којима посетиоци могу да испробају своје вештине, као штро су ткање асура, крпара, плетарско корпарски занат, народни вез, израда метли и друго. Фестивал се организује у јуну месецу и представља најзначајнији фестивал русинског фолклора са дугогодишњом традицијом у АП Војводини.

„Дринска регата“ (25. Дринска регата у 2018.) – је најстарија манифестација туристичко – рекреативног карактера на реци Дрини, коју у спомен на древну традицију дринских сплавара организују С.Т.Ц. „Бајина Башта“ и Општина  Бајнина Башта. Прва регата организована је 1994. године. Током трајања манифестације у центру Бајине Баште се одржава сајам меда, ракије, сувенира и домаће радиности. Регата је најпосећенији догађај у Западној Србији и централна летња манифестација на води која својим разноликим садржајем привуче десетине хиљада људи из земље и иностранства. У другој половини јула месеца смењују се такмичења у кувању рибље чорбе, концерти, изложбе, предтакмичења трубача за сабор у Гучи, музички фестивал Мост Фест.

ФЕСТИВАЛ МАНИФЕСТАЦИЈА, СТАРИХ ЗАНАТА И СУВЕНИРА СВИ ЗАЈЕДНО – ДОЖИВИМО СРБИЈУ

Основни циљ фестивала је да се на једном месту, у три фестивалска дана, представе најатрактивније туристичке манифестације Србије, чуваре старих заната и произвођаче сувенира.

Посетиоци тако на једном месту, могу доживети део атмосфере коју иначе обезбеђују бројне културно-туристичке манифестације током године, у различитим деловима Србије. Представљене манифестације на Фестивалу, свака на свој начин, обједињују не само културну баштину наше земље, већ и традицију, музику, фолклор, гастрономију … Не треба заборавити да је туризам 21. века – ТУРИЗАМ ДОЖИВЉАЈА, зато је слоган овог фестивала: „СВИ ЗАЈЕДНО – ДОЖИВИМО СРБИЈУ“. Посетиоце фестивала очекује богат, разноврстан програм, који у себи обједињује велики број различитих садржаја, а све у циљу стицања нових сазнања, доброг провода и још боље забаве, по чему су иначе организатори манифестација у Србији препознатљиви и ван граница наше земље.

ФЕСТИВАЛ МАНИФЕСТАЦИЈА, СТАРИХ ЗАНАТА И СУВЕНИРА, до сада је одржан у пет градова. Први пут је одржан од 20. до 22. јуна 2014. године, у Сремској Митровици. Након тога одржан је у Сурчину, Ковину, Вршцу и Деспотовцу.

Овим путем се позивају сви заинтересовани да се прикључе и буду градови домаћини овог, по много чему јединственог догађаја и у овој 2018. години, и у годинама које долазе. Све информације на www.manifestacije.com ; и на телефон: 011/190 804; 011 219 0804 и на адреси: office@manifestacije.com.

 




ДОДЕЉЕНЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ОЧУВАЊЕ И РАЗВОЈ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЗАНАТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2017. ГОДИНИ

Решењем о додели субвенција за очување и развој традиционалних заната, додељено је деветнаест (19) субвенција привредним субјектима који се баве једним од 15 традиционалних заната. Субвенције су у износу од 300.000, 400.000 и 600.000 динара.

По спроведеном Конкурсу (који је трајао од 18. маја до 2. јуна 2017. године), а на основу предлога Комисије, коју је именовао министар ради утврђивања предлога о додели субвенција, донето је Решење о додели субвенција за очување и развој традиционалних заната у 2017. години. Субвенције су додељене занатлијама који се баве следећим традиционалним занатима: ткањем, ћилимарством, везом, терзијским занатом, кожухарством, опанчарством, филигранством, грнчарством, бачварством, казанџијским занатом, коларством, лицитарством, млинарством и пекарством, иконописом и израдом традиционалних музичких инструмената (15 традиционалних заната), и то: четири субвенције по 300.000 динара, десет субвенције по 400.000 динара и пет субвенција по 600.000 динара.

Извештај о употреби субвенције привредни субјекти достављају Министарству, на начин и у роковима који су дефинисани конкурсном документацијом.

У прилогу Решење и Ранг листа додељених субвенција за очување и развој традиционалних заната у 2017. години

Ранг листа додељених субвенција

Решење о додели субвенција за очување и развој традиционалних заната

 

 

 




KОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СУБВЕНЦИЈА ЗА ОЧУВАЊЕ И РАЗВОЈ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЗАНАТА У 2017. ГОДИНИ

Министарство објављује Конкурс за доделу субвенција за очување и развој традиционалних заната у 2017. години у укупном износу од 10.000.000 динара. За појединачне субвенције могу конкурисати привредни субјекти који имају сертификат „отворене шаке“ и баве се једним од 15 традиционалних заната: ткањем, ћилимарством, везом, терзијским занатом, кожухарством, опанчарством, филигранством, грнчарством, бачварством, казанџијским занатом, коларством, лицитарством, млинарством и пекарством, иконописом и израдом традиционалних музичких инструмената.

 

 




ИЗЛОЖБА СТАРИХ ЗАНАТА НА СВЕТСКОЈ ИЗЛОЖБИ ЕКСПО МИЛАНО 2015.

У периоду од 19. до 22. септембра 2015. године у Павиљону Србија на светској изложби ЕКСПО Милано 2015. одржана је изложба традиционалних српских заната на којој су се представили занатлије из Ниша, Пирота, Обреновца и Београда који су изабрани на Конкурсу за доделу субвенција за развој традиционалних заната у 2015. години. Посетиоцима Павиљона Србије у том периоду биле су приказане вештине ткања, ћилимарства, веза, опанчарства, терзијског заната и иконописа на стаклу.

 
 
 
 

 

 




СВЕЧАНА ДОДЕЛА РЕШЕЊА ТРАДИЦИОНАЛНИМ ЗАНАТЛИЈАМА 27. МАЈА 2013. У ПАЛАТИ СРБИЈА

Потпредседник Владе Републике Србије и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић оценио је данас да треба начинити прекретницу у  односу државе према старим занатима јер је то област у којој Србија има много тога да понуди.

Љајић је на додели бесповратних средстава за 45 привредних субјеката из области старих заната у Палати Србија, нагласио да је то прилика да се још једном истакне важност очувања традиционалних заната у нашој земљи.

Он је подсетио на то да је Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација издвојило 15.750.000 динара помоћи старим занатима, док вредност појединачне стимулације износи од 100 хиљада до 500 хиљада динара.

„Реч је о скромним средствима, али верујем да ће она помоћи многима, посебно у доба економске кризе“, поручио је потпредседник Владе.